dnevnik depresije

Prošli su još jednom dani najveće sekularne svetinje, debele matore Crvenkape, poznatije pod imenom Deda Mraz. Većina  nas je to preživela i stavila ad acta. Pojedini nisu. Neko bi rekao, oni koji su imali više sreće. Drugi, ni tamo, ni vamo. Izašli da loču, a izboli  ih nožem i to nasumice. „Skloni se dečko, smetaš čoveku s nožem da prodje!“

Gospodin psihopata je barem džentlmen, bode isključivo muškarce.

Sa novom godinom je pomalo kao sa izborima. Svi misle da je to jedno teško sranje, niko ne smatra da će da mu bude bolje, ali svejedno konstantno se ponavlja ritual.

Digneš kredit da se opremiš. Žene odaberu najlepšu, umereno do potpuno, kurvinsku haljinu. Muškarci opeglaju svoj praznični duks. Kad pokrpiš troškove tehno žurke, sa mezetlukom i prasetinom i pivom u količini koju možeš da popiješ, od kredita ti ne ostane skoro pa ništa za poklone. Al jebeš poklone... tvoji bližnji vole i zmajevske goblene od  kineza.

Elem, nekako si sve to pregurao  Bio malo mamuran, pristojno povraćao, tvoj pokušaj da se seksualno i emotivno udomiš, doduše, nije uspeo, ali ortaku jeste. Kad malo bolje razmisliš, ti si barem izbegao sifilis. On, verovatno nije...

Taman, sad ti ostaje par dana da se oporaviš do vikenda... Onda moraš u „Rodić“, da kupiš polutku za Božić... Ili da poraniš do kvantaša pa da odabereš jedno sam da ga koljneš... tako barem, znaš šta jedeš....

Dileme, dileme...